Ne znam kako da pocnem...khm 
Pa...posto dosta fanova ne voli da cita MS na eng,a citati sa google prevodom je zamorno,mislila sam da mozda mozemo mi da prevedemo. Ako hocete,naravno.Meni treba dosta vremena,a i ne ide mi bas,ali me barem ne mrzi,pa kada imam vremena,prevodicu. Moze svako jedno poglavlje,ili dvoje jedno,svejedno...ili kako ko stigne.Mindedj.
Soooo....recite sta mislite.Ja sam prevela prvih pet stranica...kao sto rekoh,spoooora sam,i gubim se,i sporo pisem...
,a i kasno je(tj rano i moram u krevet dok me neko ne uhvati budnu ),tako da nisam mogla dalje.
Sve ispravke su dobrodosle,posto ja ovo prvi put radim i nemam blage. Tnx
1. Prvi pogled
Ovo je bilo doba dana kada sam zeleo da mogu da spavam.
Srednja skola.
Ili da li je pakao prava rec? Cak I da postoji neki nacin da se iskupim za svoje grehe,ovo bi moralo da se racuna u nekoj meri. Jednolicnost nije nesto na sta sam navikao; svaki dan se cinio sve vise monotonim nego prethodni.
Pretpostavljam da je ovo neka vrsta spavanja-ako spavanje predstavlja neaktivno stanje izmedju aktivnih perioda.
Poceo sam sa pukotinama u krecu u udaljenom uglu kafeterije,zamisljajuci na njima sare kojih nije bilo. Bio je to jedan nacin da iskljucim glasove koji su zuborili kao vodopad na reci u mojoj glavi.
Nekoliko stotina tih glasova sam ignorisao iz dosade.
Kada je u pitanju ljdski um,sve sam to pre vec cuo. Danas, sve misli su bile potrosene na uobicajenu dramu oko pridoslice u malu masu studenata. Trebalo mi je tako malo da ih sve dokucim. Video sam to novo lice kako se ponavlja iz misao u misao iz svakog ugla. Samo obucna ljudska devojka. Uzbudjenje oko njenog dolaska je bilo zamorno predvidivo-kao pokazivanje sjajnog predmeta detetu. Pola momaka-ovnova su se vec zamisljali zaljubljeni u nju,samo zato sto je bila nesto novo za gledanje. Potrudio sam se jace da ih iskljucim.
Jedina cetiri glasa koje sam blokirao vise radi uctivosti nego nenaklonosti: moja porodica,moja dva brata I dve sestre, koji su vec toliko navikli na manjak privatnost u mojoj blizini,da o tome nisu ni brinuli. Dao sam im najvise privatnosti koliko sam mogao. Pokusavao sam da ne slusam kada sam si mogao pomoci.
Koliko god da sam se trudio...znao sam.
Rozali je , kao I obicno,razmisljala o sebi. Ugledala bi prizor odraza svog profila u necijim naocarima,I udubljivala se u sopstveno savrsenstvo.
Rozalin um bila je plikta lokva za ponekim iznenadjenjem.
Emet se durio zbog rvackog meca koji je izgubio protiv Dzaspera tokom noci. Trebalo mu je njegovo potpuno ograniceno strpljene da pregura vreme u skoli kako bi organizovao revans. Nikada se nisam osecao nametljivo citajuci Emetove misli,jer nikada nije pomislio nesto sto nije nameravao pretvoriti u reci ili dela. Mozda sam se,ipak,osecao krivim citajuci misli ostalih jer sam znao da postoje stvari za koje oni ne zele da ja znam. Ako je Rozalin um bio plitka lokva,onda je Emetov bio jezero bez senki,providno kao staklo.
A Dzesper je...patio. Suspregnuo sam uzdah.
Edvarde. Alis mi je izrekla ime I glavi,I odmah zaokupila moju paznju.
Bilo je isto kao da mi neko izgovori ime naglas.Bilo mi je drago sto moje ime vise nije popularno-bilo je neprijatno; svaki put kada je neko pozvao nekog Edvarda,automatski sam okretao glavu…
Moja glava se sada nije okrenula. Alis I ja smo bili dobri u ovim privatnim razgovorima.Retko nas je ko uhvatio u tome. Drzao sam oci ravno uperene u krec.
Kako se drzi? Upitala me je.
Ja sam se snuzdio,samo mala promena u polozaju mojih usta. Nista sto bi nas odalo pred drugima.Mogao sam se isto tako snuzditi iz dosade.
Alisin mentalni ton sada je bio uznemiren,I u njenim mislima sam video da posmatra Dzespera u svojoj perifernoj viziji. Postoji li opasnost? Ona je nastavila traziti,u trenutnoj buducnosti,provirivajuci kroz naociglednu monotoniju, izvor mog izraza lica.
Okrenuo sam glavu sporo u levo,kao da gledam u cigle zida,uzdahnuo,a onda u desno,nazad na pukotine u plafonu. Samo je Alis znala da klimam glavom.
Opustila se. Reci mi ako postane previse lose.
Pomeri sam samo oci,gore prema plafonu,I nazad dole.
Hvala ti sto ovo radis.
Bilo mi je drago sto joj nisam mogao naglas odgovoriti. Sta bih joj rekao? “Zadovoljstvo mi je?” Tesko da je bilo tako. Nisam uzivao slusajusi Dzasperove unutrasnje borbe. Da li je stvarno neophodno ovako
eksperimentisati? Ne bi li laksi put bio jednostavno priznati da on mozda nikada nece biti u stanju da se nosi sa zedju na nacin na koji se ostali nosimo,a ne isprobavati njegove granice? Zasto izazivati katastrofu?
Proslo je dve nedelje od naseg poslednjeg lova. Za nas ostale to nije bio preterano velik vremenski interval. Ponekad pomalo neugodno-ako bi ljudsko bice prosao preblizu,ako bi vetar dunuo iz pogresnog pravca. Ali ljudi su retko prolazili previse blizu. Njihovi instikti su im govorili ono sto njihovi svesni umovi nikad ne bi razumeli: bili smo opasni.
Dzesper je trenutno bio veoma opasan.
U tom trenutku ,devojcica je zastala na kraju stola najblizem nama,da prica sa prijateljem. Zabacila je svoju kratku kosu boje peska,prstima prolazeci kroz nju. Grejanje je usmerilo njen miris u nasem smeru. Bio sam naviknut na nacin na koji me je taj miris terao da se osecam-suvo grebanje u mom grlu,rupa ispunjena zudnjom u mom stomaku,automatsko zatezanje misica,nalet otrova u moja usta…
Ovo je bilo relativno normalno,najcesce lako za ignorisati. Bilo je teze sada,sa jacim osecajem,duplim,jer sam nadzirao I Dzesperovu reakciju. Dupla zedj,pre nego samo moja.
Dzasper je pustio da mu masta izmakne. Zamisljao je-zamisljao sebe kako se ustaje sa sedista pored Alis I odlazi da stoji pored devojcice. Mislio kako bi se nagnuo nad nju,kako bi joj saputao u uvo,i dopustio usnama da dodirnu rub njenog grla.Zamisljao kakav bi osecaj topao tok njenog pulsa ispod nezne koze stvarao pod njegovim ustima…
Sutnuo sam njegovu stolicu.
Na minut su nam se susreli pogledi,a onda je skrenuo svoj. Mogao sam cuti sram I buntovni rat u njegovoj glavi.
“izvini”,Dzasper je promrmljao.
Slegnuo sam ramenima.
“Nista ne bi uradio” Alis mu je sapnula,smirujuci njegovo ogorcenje.”Mogla sam to videti”
Borio sam se da ne napravim grimasu koja bi odala njenu laz. Morali smo se drzati zajedno,Alis I ja. Nije bilo lako,cuti glasove ili videti vizije buducnosti. Oboje nakaze medju onima koji su vec nakaze. Stitili smo si tajne medjusobno.
“Pomaze malo ako ih posmatras kao ljude”,Alis je nagovestila,svojim visokim,muzikalnim glasom prebrzim za ljudsko uvo da cuje,ako bi se poneko nasao dovoljno blizu da cuje. “Zove se Vitni. Ima mladju sestru koju obozava. Majka joj je pozvala Esme na vrtnu zabavu,secas se?”
“Znam ko je”,Dzasper je otsecno rekao. Okrenuo se da nastavi da zuri kroz jedan od malih prozora koji su se nalazili ispod nadstresnice oko duge prostorije. Njegov ton je zavrsio razgovor.
Morace loviti veceras.Bilo je blesavo tako se izloziti riziku,testirati njegovu snagu,graditi mu izdrzljivost. Dzasper jednostavno treba prihvatiti svoje granice I ziveti unutar njih. Njegove predjasnje navike nisu prilagodive nasem izabranom nacinu zivota;ne bi se trebao ovako izlagati.
Alis je tiho uzdahnula I ustala,uzimajuci svoj posluzavnik –svoj podrzivac,zapravo-sa sobom i otisla,ostavljajuci ga samog. Znala je kada mu je dosta njenog ohrabrivanja. Iako su Rozali I Emet bili flagrantniji sto se tice svoje veze, Alis I Dzasper su bili ti koji su znali raspolozenja jedno drugome dobro kao I svoja. Kao da su mogli da citaju misli,takodje-samo medjusobno.
Edvard Kalen.
Refleksna reakcija. Okrenuo sam se na zvuk svog izrecenog imena,iako nije bilo izreceno,samo pomisljeno.
Moje oci su se na mali deo sekunde zakljucale u par prostranih, cokoladno-smedjih ociju usadjenih u bledo,srcoliko lice. Znao sam lice, mislio sam da ga nikad licno nisam video pre ovog momenta. Bilo je glavno u svakoj ljudskoj glavi danas. Nova ucenica,Izabela Svon. Cerka sefa policije grada,dovedena da zivi ovde novom situacijom oko starateljstva. Bela. Ispravila bi svakog ko koristi njeno puno ime…
Skrenuo sam pogred,prozet dosadom. Trebao mi je tren da shvatim da nije ona ta koja je pomislila na moje ime.
Naravno da se vec zatreskala u Kalenove,cuo sam prvu misao kako se nastavlja.
Sada sam prepoznao ‘glas’. Dzesika Stenli-proslo je vremena od kada me je poslednji put zamarala svojim unutarnjim brbljanjem. Kakvo je samo olaksanje bilo kada je prestala sa svojoj neumesnom slepom zaljubljenoscu.Bilo je gotovo nemoguce pobeci njenim konstantnim,apsurdnim sanjarenjima. Zeleo sam,dok je ot trajalo,da joj mogu objasniti sta bi se tacno desilo da se moje usne,i zubi iza njih nadju blizu nje. To bi utisalo te iritantne fantazije. Pomisao na njenu reakciju me je skoro nasmejala.
Mnogo ce joj to dobra uciniti, ,Dzesika je nastavila. Nije cak ni lepa.Ne znam zasto Erik toliko zuri…ili Majk.
Uzdrtala je u mislima na spomen poslednjeg imena. Njena nova ljubav, opste popularan Majk Njutn, bio je posve nesvestan nje. Ocigledno,nije bio nesvestan nove devojke. Ponovo,kao dete sa svetlucavim predmetom. Ovo je dodalo ostrinu Dzesikinim mislima,iako je spolja bila srdacna prema pridoslici,objasnjavajuci joj opste znanje o mojoj porodici. Nova ucenica se sigurno raspitivala o nama.
Svi danas gledaju i u mene,takodje, Dzesika je samozadovoljno pomislila. Nije li sreca sto je Bela imala dva casa sa mnom…kladim se da ce me Majk hteti pitati kakva-
Pokusao sam da brokiran prazno cavrljanje u glavi pre nego sto me sazaljenje i otrcanost izlude.
“Dzesika Stenli iznosi novoj Svon devojci prljav ves Kalen klana”, promrmnjao sam Emetu da odvratim paznju.
Zakikotao se izdahnuvsi. Nadam se da je dobro,pomislio je.
“Pre je nemastovito,zapravo. Samo puki nagovestaji skandala. Ni zrnce horora. Malo sam razocaran.”
A nova devojka?Je li i ona razocarana u traceve?
Oslusnuo sam da cujem sta nova devojka,Bela,misli o Dzesikinoj prici. Sta je videla kada je pogledala u cudnu bledu porodicu koja je bila opste izbegavana?
Bila je neka vrsta obaveze za mene da znam njenu reakciju. Ja sam bio osmatrac,da to tako nazovem,za moju porodicu. Da nas zastitim. Ako bi neko ikada postao sumnjicav,mogao sam da nam obezbedim rano upozorenje I lako povlacenje. To se ponekad desavalo-poneko ljudsko bice sa bujnom mastom bi u nama videlo likove iz knjige ili filma. Obicno ne bi bili u pravu,ali bilo je bolje preselit se u neko novo mesto nego rizikovati da budemo izlozeni prosmatranju.
Pa...posto dosta fanova ne voli da cita MS na eng,a citati sa google prevodom je zamorno,mislila sam da mozda mozemo mi da prevedemo. Ako hocete,naravno.Meni treba dosta vremena,a i ne ide mi bas,ali me barem ne mrzi,pa kada imam vremena,prevodicu. Moze svako jedno poglavlje,ili dvoje jedno,svejedno...ili kako ko stigne.Mindedj.Soooo....recite sta mislite.Ja sam prevela prvih pet stranica...kao sto rekoh,spoooora sam,i gubim se,i sporo pisem...
,a i kasno je(tj rano i moram u krevet dok me neko ne uhvati budnu ),tako da nisam mogla dalje.Sve ispravke su dobrodosle,posto ja ovo prvi put radim i nemam blage. Tnx
1. Prvi pogled
Ovo je bilo doba dana kada sam zeleo da mogu da spavam.
Srednja skola.
Ili da li je pakao prava rec? Cak I da postoji neki nacin da se iskupim za svoje grehe,ovo bi moralo da se racuna u nekoj meri. Jednolicnost nije nesto na sta sam navikao; svaki dan se cinio sve vise monotonim nego prethodni.
Pretpostavljam da je ovo neka vrsta spavanja-ako spavanje predstavlja neaktivno stanje izmedju aktivnih perioda.
Poceo sam sa pukotinama u krecu u udaljenom uglu kafeterije,zamisljajuci na njima sare kojih nije bilo. Bio je to jedan nacin da iskljucim glasove koji su zuborili kao vodopad na reci u mojoj glavi.
Nekoliko stotina tih glasova sam ignorisao iz dosade.
Kada je u pitanju ljdski um,sve sam to pre vec cuo. Danas, sve misli su bile potrosene na uobicajenu dramu oko pridoslice u malu masu studenata. Trebalo mi je tako malo da ih sve dokucim. Video sam to novo lice kako se ponavlja iz misao u misao iz svakog ugla. Samo obucna ljudska devojka. Uzbudjenje oko njenog dolaska je bilo zamorno predvidivo-kao pokazivanje sjajnog predmeta detetu. Pola momaka-ovnova su se vec zamisljali zaljubljeni u nju,samo zato sto je bila nesto novo za gledanje. Potrudio sam se jace da ih iskljucim.
Jedina cetiri glasa koje sam blokirao vise radi uctivosti nego nenaklonosti: moja porodica,moja dva brata I dve sestre, koji su vec toliko navikli na manjak privatnost u mojoj blizini,da o tome nisu ni brinuli. Dao sam im najvise privatnosti koliko sam mogao. Pokusavao sam da ne slusam kada sam si mogao pomoci.
Koliko god da sam se trudio...znao sam.
Rozali je , kao I obicno,razmisljala o sebi. Ugledala bi prizor odraza svog profila u necijim naocarima,I udubljivala se u sopstveno savrsenstvo.
Rozalin um bila je plikta lokva za ponekim iznenadjenjem.
Emet se durio zbog rvackog meca koji je izgubio protiv Dzaspera tokom noci. Trebalo mu je njegovo potpuno ograniceno strpljene da pregura vreme u skoli kako bi organizovao revans. Nikada se nisam osecao nametljivo citajuci Emetove misli,jer nikada nije pomislio nesto sto nije nameravao pretvoriti u reci ili dela. Mozda sam se,ipak,osecao krivim citajuci misli ostalih jer sam znao da postoje stvari za koje oni ne zele da ja znam. Ako je Rozalin um bio plitka lokva,onda je Emetov bio jezero bez senki,providno kao staklo.
A Dzesper je...patio. Suspregnuo sam uzdah.
Edvarde. Alis mi je izrekla ime I glavi,I odmah zaokupila moju paznju.
Bilo je isto kao da mi neko izgovori ime naglas.Bilo mi je drago sto moje ime vise nije popularno-bilo je neprijatno; svaki put kada je neko pozvao nekog Edvarda,automatski sam okretao glavu…
Moja glava se sada nije okrenula. Alis I ja smo bili dobri u ovim privatnim razgovorima.Retko nas je ko uhvatio u tome. Drzao sam oci ravno uperene u krec.
Kako se drzi? Upitala me je.
Ja sam se snuzdio,samo mala promena u polozaju mojih usta. Nista sto bi nas odalo pred drugima.Mogao sam se isto tako snuzditi iz dosade.
Alisin mentalni ton sada je bio uznemiren,I u njenim mislima sam video da posmatra Dzespera u svojoj perifernoj viziji. Postoji li opasnost? Ona je nastavila traziti,u trenutnoj buducnosti,provirivajuci kroz naociglednu monotoniju, izvor mog izraza lica.
Okrenuo sam glavu sporo u levo,kao da gledam u cigle zida,uzdahnuo,a onda u desno,nazad na pukotine u plafonu. Samo je Alis znala da klimam glavom.
Opustila se. Reci mi ako postane previse lose.
Pomeri sam samo oci,gore prema plafonu,I nazad dole.
Hvala ti sto ovo radis.
Bilo mi je drago sto joj nisam mogao naglas odgovoriti. Sta bih joj rekao? “Zadovoljstvo mi je?” Tesko da je bilo tako. Nisam uzivao slusajusi Dzasperove unutrasnje borbe. Da li je stvarno neophodno ovako
eksperimentisati? Ne bi li laksi put bio jednostavno priznati da on mozda nikada nece biti u stanju da se nosi sa zedju na nacin na koji se ostali nosimo,a ne isprobavati njegove granice? Zasto izazivati katastrofu?
Proslo je dve nedelje od naseg poslednjeg lova. Za nas ostale to nije bio preterano velik vremenski interval. Ponekad pomalo neugodno-ako bi ljudsko bice prosao preblizu,ako bi vetar dunuo iz pogresnog pravca. Ali ljudi su retko prolazili previse blizu. Njihovi instikti su im govorili ono sto njihovi svesni umovi nikad ne bi razumeli: bili smo opasni.
Dzesper je trenutno bio veoma opasan.
U tom trenutku ,devojcica je zastala na kraju stola najblizem nama,da prica sa prijateljem. Zabacila je svoju kratku kosu boje peska,prstima prolazeci kroz nju. Grejanje je usmerilo njen miris u nasem smeru. Bio sam naviknut na nacin na koji me je taj miris terao da se osecam-suvo grebanje u mom grlu,rupa ispunjena zudnjom u mom stomaku,automatsko zatezanje misica,nalet otrova u moja usta…
Ovo je bilo relativno normalno,najcesce lako za ignorisati. Bilo je teze sada,sa jacim osecajem,duplim,jer sam nadzirao I Dzesperovu reakciju. Dupla zedj,pre nego samo moja.
Dzasper je pustio da mu masta izmakne. Zamisljao je-zamisljao sebe kako se ustaje sa sedista pored Alis I odlazi da stoji pored devojcice. Mislio kako bi se nagnuo nad nju,kako bi joj saputao u uvo,i dopustio usnama da dodirnu rub njenog grla.Zamisljao kakav bi osecaj topao tok njenog pulsa ispod nezne koze stvarao pod njegovim ustima…
Sutnuo sam njegovu stolicu.
Na minut su nam se susreli pogledi,a onda je skrenuo svoj. Mogao sam cuti sram I buntovni rat u njegovoj glavi.
“izvini”,Dzasper je promrmljao.
Slegnuo sam ramenima.
“Nista ne bi uradio” Alis mu je sapnula,smirujuci njegovo ogorcenje.”Mogla sam to videti”
Borio sam se da ne napravim grimasu koja bi odala njenu laz. Morali smo se drzati zajedno,Alis I ja. Nije bilo lako,cuti glasove ili videti vizije buducnosti. Oboje nakaze medju onima koji su vec nakaze. Stitili smo si tajne medjusobno.
“Pomaze malo ako ih posmatras kao ljude”,Alis je nagovestila,svojim visokim,muzikalnim glasom prebrzim za ljudsko uvo da cuje,ako bi se poneko nasao dovoljno blizu da cuje. “Zove se Vitni. Ima mladju sestru koju obozava. Majka joj je pozvala Esme na vrtnu zabavu,secas se?”
“Znam ko je”,Dzasper je otsecno rekao. Okrenuo se da nastavi da zuri kroz jedan od malih prozora koji su se nalazili ispod nadstresnice oko duge prostorije. Njegov ton je zavrsio razgovor.
Morace loviti veceras.Bilo je blesavo tako se izloziti riziku,testirati njegovu snagu,graditi mu izdrzljivost. Dzasper jednostavno treba prihvatiti svoje granice I ziveti unutar njih. Njegove predjasnje navike nisu prilagodive nasem izabranom nacinu zivota;ne bi se trebao ovako izlagati.
Alis je tiho uzdahnula I ustala,uzimajuci svoj posluzavnik –svoj podrzivac,zapravo-sa sobom i otisla,ostavljajuci ga samog. Znala je kada mu je dosta njenog ohrabrivanja. Iako su Rozali I Emet bili flagrantniji sto se tice svoje veze, Alis I Dzasper su bili ti koji su znali raspolozenja jedno drugome dobro kao I svoja. Kao da su mogli da citaju misli,takodje-samo medjusobno.
Edvard Kalen.
Refleksna reakcija. Okrenuo sam se na zvuk svog izrecenog imena,iako nije bilo izreceno,samo pomisljeno.
Moje oci su se na mali deo sekunde zakljucale u par prostranih, cokoladno-smedjih ociju usadjenih u bledo,srcoliko lice. Znao sam lice, mislio sam da ga nikad licno nisam video pre ovog momenta. Bilo je glavno u svakoj ljudskoj glavi danas. Nova ucenica,Izabela Svon. Cerka sefa policije grada,dovedena da zivi ovde novom situacijom oko starateljstva. Bela. Ispravila bi svakog ko koristi njeno puno ime…
Skrenuo sam pogred,prozet dosadom. Trebao mi je tren da shvatim da nije ona ta koja je pomislila na moje ime.
Naravno da se vec zatreskala u Kalenove,cuo sam prvu misao kako se nastavlja.
Sada sam prepoznao ‘glas’. Dzesika Stenli-proslo je vremena od kada me je poslednji put zamarala svojim unutarnjim brbljanjem. Kakvo je samo olaksanje bilo kada je prestala sa svojoj neumesnom slepom zaljubljenoscu.Bilo je gotovo nemoguce pobeci njenim konstantnim,apsurdnim sanjarenjima. Zeleo sam,dok je ot trajalo,da joj mogu objasniti sta bi se tacno desilo da se moje usne,i zubi iza njih nadju blizu nje. To bi utisalo te iritantne fantazije. Pomisao na njenu reakciju me je skoro nasmejala.
Mnogo ce joj to dobra uciniti, ,Dzesika je nastavila. Nije cak ni lepa.Ne znam zasto Erik toliko zuri…ili Majk.
Uzdrtala je u mislima na spomen poslednjeg imena. Njena nova ljubav, opste popularan Majk Njutn, bio je posve nesvestan nje. Ocigledno,nije bio nesvestan nove devojke. Ponovo,kao dete sa svetlucavim predmetom. Ovo je dodalo ostrinu Dzesikinim mislima,iako je spolja bila srdacna prema pridoslici,objasnjavajuci joj opste znanje o mojoj porodici. Nova ucenica se sigurno raspitivala o nama.
Svi danas gledaju i u mene,takodje, Dzesika je samozadovoljno pomislila. Nije li sreca sto je Bela imala dva casa sa mnom…kladim se da ce me Majk hteti pitati kakva-
Pokusao sam da brokiran prazno cavrljanje u glavi pre nego sto me sazaljenje i otrcanost izlude.
“Dzesika Stenli iznosi novoj Svon devojci prljav ves Kalen klana”, promrmnjao sam Emetu da odvratim paznju.
Zakikotao se izdahnuvsi. Nadam se da je dobro,pomislio je.
“Pre je nemastovito,zapravo. Samo puki nagovestaji skandala. Ni zrnce horora. Malo sam razocaran.”
A nova devojka?Je li i ona razocarana u traceve?
Oslusnuo sam da cujem sta nova devojka,Bela,misli o Dzesikinoj prici. Sta je videla kada je pogledala u cudnu bledu porodicu koja je bila opste izbegavana?
Bila je neka vrsta obaveze za mene da znam njenu reakciju. Ja sam bio osmatrac,da to tako nazovem,za moju porodicu. Da nas zastitim. Ako bi neko ikada postao sumnjicav,mogao sam da nam obezbedim rano upozorenje I lako povlacenje. To se ponekad desavalo-poneko ljudsko bice sa bujnom mastom bi u nama videlo likove iz knjige ili filma. Obicno ne bi bili u pravu,ali bilo je bolje preselit se u neko novo mesto nego rizikovati da budemo izlozeni prosmatranju.
TwA.Ta: komentar modifikovan dana: Mon Apr 20, 2009 7:51 pm; prepravljeno ukupno 1 puta
. Slazem se da bi kasnije sve mogli da stavimo zajedno.
ja bih stvarno pomogla, ali ja kuburim sa tim engleskim, sry 
