Iskreno,nisam bio zedan ali odlucio sam da lovim ponovo te noci.Malo predostroznosti, za koju sam znao da ce biti neadekvatna.
Karlajl je posao samnom,nismo bili nasmao jos od kada sam se vratio od Denalijevih.Dok smo trcali kroz mracnu sumu,cuo sam kako razmislja o mom brzopletom pozdravu prosle nedelje.
U njegovom secanju,sam video kako je moja prilika izoblicena u jakom ocajanju. Osetio sam njegovo iznenadjenje I iznenadnu brigu.
“Edvarde?”
“Karlajel,moram da idem.Moram da idem odmah.”
“Sta se dogodilo?”
“Nista. Jos. Ali hoce ako ostanem.”
Krenuo je da me uhvati za ruku. Osetio sam kako ga boli sto sam se izmakao.
“Ne razumem?”
“Da li si ikada…da li je nekad postojao…”
Gledao sam sebe kako udisem duboko,video sam divlji sjaj svojih ociju kroz filter njegove duboke zabrinutosti.
“Da li je ikada postojala osoba koja ti je mirisala bolje od ostalih? Mnogo bolje?”
“ O”
Kada je shvatio, moje lice je odisalo sramotom. Krenuo je da me dodirne ovaj put ignorisuci kada sam se izmakao I stavio je levu ruku na moje rame.
“Ucini ono sto moras da se odupres.Nedostajaces mi. Evo,uzmi moja kola.Brza su.”
Sada se pitao da li je dobro postupio kada me je pustio da idem.Pitao se da li me je povredio zato sto mi nije verovao.
“Ne” prosaputao sam dok sam trcao. “To mi je bilo potrebno. Mogao sam tako lako da izneverim tvoje poverenje da si mi rekao da ostanem.
“Zao mi je sto patis,Edvarde.Ali trebalo bi da ucinis ono sto mozes da dete Svon prezivi. Cak iako to znaci da moras ponovo da odes od nas.
“Znam,znam.”
“Zasto si se vratio? Znas koliko sam srecan sto si ovde ali ako je ovo pretesko…”
“Nisam zeleo da se osecam kao kukavica.”Priznao sam.
Usporili smo sada smo samo dzogirali kroz tamu.
“Bolje to nego da je dovedes u opasnost.Ona ce otici za godinu ili dve.”
“Upravu si.Znam to.” Njegove reci su me jos vise navele da zelim suprotno, da zelim jos vise da ostanem.Devojcica ce otici za godinu,dve…
Karlajl je prekinuo da trci I ja sam zastao: okrenuo se da prouci moj izraz.
“Ali neces da bezis sada,zar ne?”
Spustio sam glavu.
“Da li je to zbog ponosa Edvarde?Nema sramote u…”
“Ne, nije ponos ono sto me zadrzava ovde.Ne sada.”
“Nemas gde da odes?”
Kratko sam se nasmejao. “Ne.To me nebi zaustavilo,kada bih mogao da nateram sebe da odem.’
“Poci cemo sa tobom,naravno,ako je to ono sto ti je potrebno.Jedino sto treba da uradis je da pitas.Ti si se selio zbog ostalih bez pogovora.Nece ti zameriti ovo.”
Podigao sam jednu obrvu.
Nasmejao se.”Da Rozali mozda hoce,ali duguje ti to. Ionako je bolje da odemo sada,dok se nista nije dogodilo,nego kasnije ,kada jedan zivot bude zavrsen.” Sav humor je nestao do kraja recenice.
Ustuknuo sam na njegove reci.
“Da”,slozio sam se.Moj glas je zvucao grubo.
“Ali ti ne odlazis?”
Uzdahnuo sam. “ Trebao bih. ”
“Sta te zadrzava ovde Edvarde? Ne mogu to da shvatim…”
Proucavao je moj izraz nekoliko sekundi.
“Ne, ne shvatam.Ali postovacu tvoju privatnost,ako zelis.”
“Hvala ti. Lepo od tebe sa obzirom da ja ne postujem niciju privatnost. Sa jednim izuzetkom.I radio sam sve sto sam mogao da joj oduzmem to,zar ne?”
“Svi imamo svoje bubice”. Nasmejao se opet. “Hocemo li?”
Upravo je uhvatio miris malog krda jelena.Bilo mi je tesko da skupim malo entuzijazma za ovo,cak I pod najboljim uslovima,ovo je bilo manje od dobroe arome. Trenutno sa secanjem na krv devojcice jos uvek svezim u mom umu,miris mi je ustvari bio odvratan.
Uzdahnuo sam. “Hajdemo.” Slozio sam se,iako sam znao da ce teranje jos krvi niz grlo pomoci tako malo.
Oboje smo se prebacili u lovacki cucanj I dozvolio sam da me neprijatni miris tiho povuce napred.
Bilo je hladnije kada smo se vratili kuci.Otopljeni sneg se ponovo smrzao;bilo je kao da je tanki pokrivac stakla prekrio sve – svaka borova iglica,svaki list paprati ,sve vlati trave su bile zaledjene.
Dok je Karlajl otisao da se presvuce za svoju ranu smenu u bolnici,ja sam ostao pored reke cekajuci da izadje sunce.Osecao sam se skoro naduto od sve krvi koju sam popio,ali znao sam da bi nedostatak stvarne zedji znacio tako malo kada bih sedeo ponovo sedeo pored devojcice.
Hladan I nepokretan kao kamen na kome sam sedeo ,gledao sam u mracnu vodu koja protice pored zaledjene obale,gledao sam kroz nju.
Karlajl je bio u pravu.Treba da odem iz Forksa. Mogli bi da rasire neku pricu koja bi objasnila moj odlazak.Internat u Evropi,odlazak u posetu dalekim rodjacima,tinejdzer koji je pobegao od kuce. Prica nije bila bitna. Niko se nebi raspitivao previse intenzivno.
Bila bi to samo godina ili dve ,a onda bi devojka nestala.Nastavila bi sa svojim zivotom-trebalo bi da ima zivot kako bi ga nastavila.otisla bi na koledz negde,ostarila bi,zapocela karijeru,mozda se udala za nekoga.mogao sam to da zamislim-mogao sam da vidim devojku obucenu skroz u belo kako hoda sporim korakom,njena ruka je u ocevoj.
Bilo je cudno,bol koji mi je ova slika izazvala.Nisam ga razumeo.Da li sam ljubomoran,zato sto ona moze da ima buducnost ,a ja je nikad necu imati. To nije imalo smisla.Svaki covek u mojoj blizini je imao istu priliku ispred sebe-zivot-I retko bih zastao da im zavidim na tome.
Treba da je ostavim njenoj buducnosti.Da prekinem da rizikujem njen zivot To je bilo ispravno. Karlajl bi uvek odabrao ispravan put. Treba da ga poslusam sada.
Sunce je izaslo iz oblaka,I slabo svetlo se odbilo o zaledjeno staklo.
Jos jedan dan.Odlucio sam. Video bih je samo jos jednom.Mogu to da podnesem. Mozda bih mogao da pomenem moj odlazak, da prilagodim pricu.
Ovo ce biti tesko.Mogao sam da osetim to sa teskom odvratnosti koja me je terala da razmisljam o razlozima da ostanem-da produzim rok jos dva,tri ,cetiri dana… Ali uradicu ono sto je ispravno. Znam da mogu da verujam Karlajlovom savetu. I takodje znam da sam previse u konfliktu da donesem pravu odliku sam.
Previse u konfliktu. Koliko ove dvratnosti dolazi iz moje opsesivne radoznalosti,a koliko od mog nezadovoljenog apetita?
Otisao sam unutra da se presvucem u cistu odecu za skolu.
Alis me je cekala,sedela je na najvisem stepeniku kod ivice vrata .
Opet odlazis,optuzila me je.
Uzdahnuo sam I klimnuo.
Ne vidim gde ides ovaj put.
“Jos uvek ne znam gde idem.”
Zelim da ostanes.
Zatresao sam glavom.
Mozda Dzes I ja mozemo da podjemo sa tobom?
“Bices im potrebna , kada ja ne budem tu da pazim na njih.I pomisli na Esme.da li bi da oduzmes pola njene porodice odjednom?”
Bice veoma tuzna zbog tebe.
“Znam.zato ti moras da ostanes.”
Postoji mnogo ispravnih I pogresnih puteva,zar ne?
“Da,ali moram da uradim ono sto je ispravno.”
Na momenat je bila izgubljena u jednoj od svojih cudnih vizija;gledao sam zajedno sa njom nejasne slike kako se obrcu I trepere. Video sam sebe u cudnim senkama koje nisam mogao da razaznam-mutni neprecizni oblici. A onda odjednom, Moja koza je blistala na jakom suncuna maloj otvorenoj livadi.Ovo mesto sam znao. Jedna osoba je bila samnom,ali opet je sve bilo nejasno tako da nisam mogao da ga raspoznam. Slike su zadrhtale I nestale kada je milion malih izbora preuredilo buducnost opet.
“Nisam shvatio mnogo od ovoga”,rekao sam joj kada je vizija nestala u mraku.
“Ni ja.Tvoja buducnost se toliko menja da ne modu uvopste da je pratim.Mislim ipak…
Zastala je I pregledala veliku kolekciju drugih skorijih vizija za mene.Sve su bile iste-zamagljene I ne jasne..
“Mislim da se nesto ipak menja”,rekla je naglas.Tvoj zivot je na raskrscu.”
Nasmejao sam se. “Shvatas da trenutno zvucis kao ciganka ne nekom karnevalu ?”
Isplazila je svoj mali jezik.
“Danas ce biti sve u redu, zar ne?”pitao sam a glas mi je odjednom bio uznemiren.
“Ne vidim da ces ubiti nekog danas.”,uverila me je.
“Hvala Alis.”
“idi presvuci se.Necu reci nista-pusticu te da ti kazes ostalima kada budes spreman.”
Stajala je a onda se sjurila niz stepenice,ramena su joj bila malo pogrbljena.Nedostajaces mi,Stvarno.
Da,I ona bi meni stvarno nedostajala.
Karlajl je posao samnom,nismo bili nasmao jos od kada sam se vratio od Denalijevih.Dok smo trcali kroz mracnu sumu,cuo sam kako razmislja o mom brzopletom pozdravu prosle nedelje.
U njegovom secanju,sam video kako je moja prilika izoblicena u jakom ocajanju. Osetio sam njegovo iznenadjenje I iznenadnu brigu.
“Edvarde?”
“Karlajel,moram da idem.Moram da idem odmah.”
“Sta se dogodilo?”
“Nista. Jos. Ali hoce ako ostanem.”
Krenuo je da me uhvati za ruku. Osetio sam kako ga boli sto sam se izmakao.
“Ne razumem?”
“Da li si ikada…da li je nekad postojao…”
Gledao sam sebe kako udisem duboko,video sam divlji sjaj svojih ociju kroz filter njegove duboke zabrinutosti.
“Da li je ikada postojala osoba koja ti je mirisala bolje od ostalih? Mnogo bolje?”
“ O”
Kada je shvatio, moje lice je odisalo sramotom. Krenuo je da me dodirne ovaj put ignorisuci kada sam se izmakao I stavio je levu ruku na moje rame.
“Ucini ono sto moras da se odupres.Nedostajaces mi. Evo,uzmi moja kola.Brza su.”
Sada se pitao da li je dobro postupio kada me je pustio da idem.Pitao se da li me je povredio zato sto mi nije verovao.
“Ne” prosaputao sam dok sam trcao. “To mi je bilo potrebno. Mogao sam tako lako da izneverim tvoje poverenje da si mi rekao da ostanem.
“Zao mi je sto patis,Edvarde.Ali trebalo bi da ucinis ono sto mozes da dete Svon prezivi. Cak iako to znaci da moras ponovo da odes od nas.
“Znam,znam.”
“Zasto si se vratio? Znas koliko sam srecan sto si ovde ali ako je ovo pretesko…”
“Nisam zeleo da se osecam kao kukavica.”Priznao sam.
Usporili smo sada smo samo dzogirali kroz tamu.
“Bolje to nego da je dovedes u opasnost.Ona ce otici za godinu ili dve.”
“Upravu si.Znam to.” Njegove reci su me jos vise navele da zelim suprotno, da zelim jos vise da ostanem.Devojcica ce otici za godinu,dve…
Karlajl je prekinuo da trci I ja sam zastao: okrenuo se da prouci moj izraz.
“Ali neces da bezis sada,zar ne?”
Spustio sam glavu.
“Da li je to zbog ponosa Edvarde?Nema sramote u…”
“Ne, nije ponos ono sto me zadrzava ovde.Ne sada.”
“Nemas gde da odes?”
Kratko sam se nasmejao. “Ne.To me nebi zaustavilo,kada bih mogao da nateram sebe da odem.’
“Poci cemo sa tobom,naravno,ako je to ono sto ti je potrebno.Jedino sto treba da uradis je da pitas.Ti si se selio zbog ostalih bez pogovora.Nece ti zameriti ovo.”
Podigao sam jednu obrvu.
Nasmejao se.”Da Rozali mozda hoce,ali duguje ti to. Ionako je bolje da odemo sada,dok se nista nije dogodilo,nego kasnije ,kada jedan zivot bude zavrsen.” Sav humor je nestao do kraja recenice.
Ustuknuo sam na njegove reci.
“Da”,slozio sam se.Moj glas je zvucao grubo.
“Ali ti ne odlazis?”
Uzdahnuo sam. “ Trebao bih. ”
“Sta te zadrzava ovde Edvarde? Ne mogu to da shvatim…”
Proucavao je moj izraz nekoliko sekundi.
“Ne, ne shvatam.Ali postovacu tvoju privatnost,ako zelis.”
“Hvala ti. Lepo od tebe sa obzirom da ja ne postujem niciju privatnost. Sa jednim izuzetkom.I radio sam sve sto sam mogao da joj oduzmem to,zar ne?”
“Svi imamo svoje bubice”. Nasmejao se opet. “Hocemo li?”
Upravo je uhvatio miris malog krda jelena.Bilo mi je tesko da skupim malo entuzijazma za ovo,cak I pod najboljim uslovima,ovo je bilo manje od dobroe arome. Trenutno sa secanjem na krv devojcice jos uvek svezim u mom umu,miris mi je ustvari bio odvratan.
Uzdahnuo sam. “Hajdemo.” Slozio sam se,iako sam znao da ce teranje jos krvi niz grlo pomoci tako malo.
Oboje smo se prebacili u lovacki cucanj I dozvolio sam da me neprijatni miris tiho povuce napred.
Bilo je hladnije kada smo se vratili kuci.Otopljeni sneg se ponovo smrzao;bilo je kao da je tanki pokrivac stakla prekrio sve – svaka borova iglica,svaki list paprati ,sve vlati trave su bile zaledjene.
Dok je Karlajl otisao da se presvuce za svoju ranu smenu u bolnici,ja sam ostao pored reke cekajuci da izadje sunce.Osecao sam se skoro naduto od sve krvi koju sam popio,ali znao sam da bi nedostatak stvarne zedji znacio tako malo kada bih sedeo ponovo sedeo pored devojcice.
Hladan I nepokretan kao kamen na kome sam sedeo ,gledao sam u mracnu vodu koja protice pored zaledjene obale,gledao sam kroz nju.
Karlajl je bio u pravu.Treba da odem iz Forksa. Mogli bi da rasire neku pricu koja bi objasnila moj odlazak.Internat u Evropi,odlazak u posetu dalekim rodjacima,tinejdzer koji je pobegao od kuce. Prica nije bila bitna. Niko se nebi raspitivao previse intenzivno.
Bila bi to samo godina ili dve ,a onda bi devojka nestala.Nastavila bi sa svojim zivotom-trebalo bi da ima zivot kako bi ga nastavila.otisla bi na koledz negde,ostarila bi,zapocela karijeru,mozda se udala za nekoga.mogao sam to da zamislim-mogao sam da vidim devojku obucenu skroz u belo kako hoda sporim korakom,njena ruka je u ocevoj.
Bilo je cudno,bol koji mi je ova slika izazvala.Nisam ga razumeo.Da li sam ljubomoran,zato sto ona moze da ima buducnost ,a ja je nikad necu imati. To nije imalo smisla.Svaki covek u mojoj blizini je imao istu priliku ispred sebe-zivot-I retko bih zastao da im zavidim na tome.
Treba da je ostavim njenoj buducnosti.Da prekinem da rizikujem njen zivot To je bilo ispravno. Karlajl bi uvek odabrao ispravan put. Treba da ga poslusam sada.
Sunce je izaslo iz oblaka,I slabo svetlo se odbilo o zaledjeno staklo.
Jos jedan dan.Odlucio sam. Video bih je samo jos jednom.Mogu to da podnesem. Mozda bih mogao da pomenem moj odlazak, da prilagodim pricu.
Ovo ce biti tesko.Mogao sam da osetim to sa teskom odvratnosti koja me je terala da razmisljam o razlozima da ostanem-da produzim rok jos dva,tri ,cetiri dana… Ali uradicu ono sto je ispravno. Znam da mogu da verujam Karlajlovom savetu. I takodje znam da sam previse u konfliktu da donesem pravu odliku sam.
Previse u konfliktu. Koliko ove dvratnosti dolazi iz moje opsesivne radoznalosti,a koliko od mog nezadovoljenog apetita?
Otisao sam unutra da se presvucem u cistu odecu za skolu.
Alis me je cekala,sedela je na najvisem stepeniku kod ivice vrata .
Opet odlazis,optuzila me je.
Uzdahnuo sam I klimnuo.
Ne vidim gde ides ovaj put.
“Jos uvek ne znam gde idem.”
Zelim da ostanes.
Zatresao sam glavom.
Mozda Dzes I ja mozemo da podjemo sa tobom?
“Bices im potrebna , kada ja ne budem tu da pazim na njih.I pomisli na Esme.da li bi da oduzmes pola njene porodice odjednom?”
Bice veoma tuzna zbog tebe.
“Znam.zato ti moras da ostanes.”
Postoji mnogo ispravnih I pogresnih puteva,zar ne?
“Da,ali moram da uradim ono sto je ispravno.”
Na momenat je bila izgubljena u jednoj od svojih cudnih vizija;gledao sam zajedno sa njom nejasne slike kako se obrcu I trepere. Video sam sebe u cudnim senkama koje nisam mogao da razaznam-mutni neprecizni oblici. A onda odjednom, Moja koza je blistala na jakom suncuna maloj otvorenoj livadi.Ovo mesto sam znao. Jedna osoba je bila samnom,ali opet je sve bilo nejasno tako da nisam mogao da ga raspoznam. Slike su zadrhtale I nestale kada je milion malih izbora preuredilo buducnost opet.
“Nisam shvatio mnogo od ovoga”,rekao sam joj kada je vizija nestala u mraku.
“Ni ja.Tvoja buducnost se toliko menja da ne modu uvopste da je pratim.Mislim ipak…
Zastala je I pregledala veliku kolekciju drugih skorijih vizija za mene.Sve su bile iste-zamagljene I ne jasne..
“Mislim da se nesto ipak menja”,rekla je naglas.Tvoj zivot je na raskrscu.”
Nasmejao sam se. “Shvatas da trenutno zvucis kao ciganka ne nekom karnevalu ?”
Isplazila je svoj mali jezik.
“Danas ce biti sve u redu, zar ne?”pitao sam a glas mi je odjednom bio uznemiren.
“Ne vidim da ces ubiti nekog danas.”,uverila me je.
“Hvala Alis.”
“idi presvuci se.Necu reci nista-pusticu te da ti kazes ostalima kada budes spreman.”
Stajala je a onda se sjurila niz stepenice,ramena su joj bila malo pogrbljena.Nedostajaces mi,Stvarno.
Da,I ona bi meni stvarno nedostajala.