4.Vizija

Vratio sam se u školu.Bila je to ispravna odluka,i najneupadljiviji izbor.
Pri kraju dana,svi ostali studenti vratili su se časovima,takođe.Osim Tajlera i Bele i nekoličine ostalih-koji su najverovatnije iskoristili nesreću kao izgovor da pobegnu-bili su odsutni.
Nebi trebalo da mi bude tako teško da uradim ispravnu stvar.Ali,celo poslepodne,borio sam se zubima protim nagona koji me je terao da i sam pobegnem-kako bih opet otišao u potragu za devojkom.
Kao uhodilac.Opstednuti uhodilac.Opsednuti vampir-uhodilac.
Škola danas bila je-,nekako,nemoguća,-čak i više nepodnošljivo dosadna nego što mi se činilo samo nedelju dana ranije.Kao koma.Kao da je boja scurela iz cigli,drveća,neba,lica oko mene...Piljio sam u pukotinu u zidu.
Bila je tu još jedna ispravna stvar koju sam trebao učiniti...ali nisam.Naravno,ujedno je bila i pogrešna.Sve je zavisilo od izabrane perspektive.
Iz perspektive Kulena-ne samo vampira,već Kulena,neko ko je pripadao porodici,tako retkog mesta u sadašnjem svetu-ispravna stvar bi bila nešto slično ovome:
“Iznenađen sam što te vidim na časovima Edvarde.Čuo sam da si učestvovao u onoj groznoj nesreći ovog jutra”
”Da,jesam učestvovao gospodine Baner,ali najbolje sam prošao.”Zatim prijateljski osmeh.”Nisam se uopšte povredio…voleo bih kada bih mogao reći isto za Tajlera I Belu”
”Kako su?”
”Mislim da je Tajler uredu,samo neke površne posekotine od automobilskog stakla.Mada nisam sasvim siguran ze Belu”Zabrinuta grimasa”Moguće je da je imala potres.Čuo sam da je bila poprilično zbunjena neko vreme,nije ni pravilno videla.Znam da su doktori bili zabrinuti…”
To sam trebao uraditi.Toliko sam dugovao svojoj porodici.
“Iznenađen sam što te vidim na časovima Edvarde.Čuo sam da si učestvovao u onoj groznoj nesreći ovog jutra”
”Nisam bio povređen.”Nema osmeha.
”Imaš li možda ikakvu ideju kako su Tajler Krouli I Bela Svon.Čuo sam da su bile neke povrede…”
Slegnuo sam ramenima.”Ne bih znao”
Gospodin Bener pročisto je grlo.”Mhh,u redu.”rekao je,moj hladni pogled činio je njegov glas pomalo nervoznim.
Brzo je odšetao ispred razreda započinjući svoju lekciju.
Nije to bila ispravna stvar koju sam mogao uraditi.Osim ako se nije posmatralo sa malo mračnije tačke gledišta.
Samo se činilo tako...neprikladno ocrniti devojku iza njenih leđa,posebno jer se dokazila mnogo pouzdanija nego što sam ja mogao sanjati.Nije rekla ništa čime bi me izdala,iako je imala mnogo razloga prema suprotnom.Da li bih je mogao izdati kada ona nije učinila ništa i čuvala moju tajnu?
Imao sam skoro identičan razgovor sa gospođicom Guf kasnije,samo ovaj je umesto na engleskom bio na španskom-Emet me je dugo gledao.
Nadam se da imaš dobro objašnjenje za ono danas,Rouz je na ratnom putu.
Prevrnuo sam očima bez gledanja u njega.
Ustvari se jesam dosetio savršeno povoljnog izgovora.Kada bi samo pretpostavili da nisam učinio ništa protiv kombijevog puta da smrvi devojku...Ustuknuo sam pri toj pomisli.Ali da jeste bila udarena,ako bi bila povređena i kada bi krvarila,crvena tečnost istrošena na betonu,miris sveže krvi pulsira kroz vazduh...
Opet sam zadrhtavao ali ne od grozote.Deo mene zadrhtao je od požude.Ne,ne bih je mogao posmatrati kako samo krvari a da nas ne otkrijem u mnogo gori i nepodnošljiviji način.
Bio je to potpuno postojan izgovor...ali ga nisam želeo iskoristiti.Bilo je sramotno.
Ionako nisam razmišljao o tome,bezobzira na činjenice.
Pazi na Džaspera,Emet je nastavio,potpuno zanemarivši moje sanjarenje.Nije toliko besan,...ali je više odlučan.
Video sam šta je mislio i za trenutak soba oko mene se okretala.Moj bes bio je tako snažan da je crveni udar zamaglio moj vid za trenutak.Pomislio sam kako ću se zadaviti njime.
ČOVEČE EDVARDE!SMIRI SE!,vikao je Emet na mene kroz misli.Ruka mu je skliznula na moje rame čvrsto ga pridržavajući i držeći me u sedećem položaju da ne bih skočio na noge.Retko je koristio svoju punu snagu-nije bilo potrebe jer je bio jači od bilo koga vampira koga smo ikada sreli-ali ju je koristio sada.Stegao je moju ruku,radije nego da je gura dole.Da sam ja gurao,stolica ispod mene bi napukla.
POLAKO!Naredio je.
Pokušao sam da smirim sebe.Bes je goreo u mojoj glavi.
Džasper neće uraditi ništa dok ne budemo razgovarali.Samo sam pomislio da si trebao znati pravac koji će izabrati.
Koncetrisao sam se pokušavaući da se upustim i osetio sam Emetovu ruku kako popušta.
Pokušaj da ne praviš spektakl od sebe.U dovoljoj si nevolji.
Duboko sam uzdahnuo i Emet me je pustio.
Tražio sam po sobi iznova i iznova ali naš obračun bio je tako kratak da je samo nekoliko osoba koje su sedele iza Emeta primetile.Niko od njih nije znao kako da ga opiše pa su na to samo slegnuli ramenima.Kulenovi su bili čudaci svi su to već znali.
Čoveče,ti si u neredu!,Emet je dodao,sa pomalo žaljenja u svom glasu.
Bite me,promrmljao sam sebi u bradu i čuo njegov tih kikot.
Emet nije gunđao protiv nikoga,i pretpostavio sam da sam treba biti mnogo više zahvalniji na njegovoj lakoj prirodi.Mogao sam videti da je Džasperov izbor imao smilsa Emetu i premišlljao je da li je to najbolji izbor.
Bes se pojačao,jedva pod kontrolom.Da,Emet jeste bio jači od mene,ali me još nije pobedio u pretezanju ruku.Tvrdio je da je to jer sam varao,ali slušanje misli bio je deo mene koliko je i snaga bila deo njega.Bili smo jednaki u borbi.
Borba?Da li je ovo ka tome težilo?Da li sam trebao da se borim sa svojom porodicom oko ljudskog bića koje jedva poznajem?
Razmišljao sam o tome za trenutak,zamišljajući devojcino krho telo u mojim rukama u zaštitničkoj pozi sa Džasperom,Rouz i Emetom-neprirodno snažnim,brzim i uništavajući mašine prirodno...
Da,borio bih se za nju.Protiv moje porodice.Zadrhtao sam.
Ali nebi bilo pošteno ostaviti je nezaštićenu kada bih ja bio onaj koji bi je postavljao u opasnost.
Ne bih pobedio sam,ne proiv njih troje.Pitao sam se ko bi bili moji saučesnici.
Karlajl,naravno.Nebi se borio ni sa kim ali bi u potpunosti bio protiv Rouzinih ili Džasperovih namera,to bi mi možda bilo jedino potrebno...
Esme,sumnjam.Nebi se protivila protiv mene,i mrzela bi da se ne slaže sa Karlajlom,ali bi bila voljna za bilo koji plan koji joj je držao porodicu na okupu.Njen prvi prioritet nebi bila pravednost,već ja.Ako je Karlajl bio duša naše porodice onda je Esme bila srce.Ona nam je dala vođu koga je vredelo pratiti ali je to pretvarala u akt ljubavi.Svi smo se voleli,čak ispod sve moje ljutnje za Džaspera i Rouz trenutno,iako sam planirao kako da se suočim sa njima,znao sam da sam ih voleo.
Alis....to nisam mogao znati.Verovatno bi zavisilo od onoga što bi videla da pretsoji,stala bi pored pobednika,pretpostavio sam.
Znači,morao sam ovo uraditi bez pomoći.Ne bih bio nikakav izazov za njih ali nisam mogao dopustiti da se devojka povredi zbog mene.To bi možda značilo neke posebne mere predostižnosti...
Moj bes je otupeo zbog iznenadnog crnog humora.Mogao sam zamisliti njen izraz lica kada bi videla da je kidnapujem.Naravno,retko sam pogađao njene reakcije...ali koju drugu reakciju je mogla imati osim straha?
Nisam bio siguran kako to da izvedem-kidnapovanje.Ne bih mogao predugo da budem blizu nje.Možda bih je jednostavno vratio njenoj majci.Mada bi i taj mali postupak mogao biti pun opasnosti.Za nju.
I za mene,odjednom sam shvatio.Kada bih je ubio igrom slučaja...nisam bio siguran koliko bi to bola ostavilo izazvalo meni ali sam znao da bi bio težak i napet.
Vreme je prolazilo brzo i razlišljao sam o svim komplikacijama ispred mene.argument koji me je čekao kod kuće,svađa sa svojom porodicom,izbori koje ću morati da napravim kasnije...
Pa bar se nisam mogao žaliti da je život van ove škole bio više monoton.Devojka je bar toliko promenila.
Drugi su nas čekali u kolima,takođe tihi.Bili smo jako tiha grupa.Samo sam ja čuo deranje.
Idiot!Ludak!Moron!Kreten!Sebična,neodgovorna budala!Rosali je sve vreme držala niz uvreda na površini svojih pluća.Bilo je teško čuti druge zbog toga ali sam se silno trudio da je ignorišem.
Emet je bio u pravu u vezi Džaspera,bio je odlučan u svom izboru.
Alis je bila zabrinuta za Džaspera,prevrćući slike budućnosti u sebi.Nije bilo bitno u kom pravcu je Džasper napadao devojku,ja bih se uvek našao u njenoj odbrani.Bilo je zanimljivo da ni Rozali ni Emet nisu bili u viziji s njim.Znači Džasper je bio sam u ovome.To bi izjednačilo stvari.
Džasper je bio najbolji,i definitivno najiskusniji borac među nama.Moja prednost bila je što sam video njegove pokrete pre nego što ih je pravio.
Nikad se nisam istinski bori protiv Džaspera ili Emeta,bilo bi to samo u igri.Stresao sam se pri pomisli da bih stvarno trebao povrediti Džaspera...
Ne,ne to.Samo da ga blokiram.To je sve.
Koncetrisao sam se na Alisine misli,pamteći različitosti u Džasperovim napadima.
Dok sam to radio,njene vizije su se menjale sve više se udaljavajući od kuće Svonovih.Sekao sam ga ranije...
Prestani s tim Edvarde!Ne može se dogoditi ovako.Neću to dopustiti.
Nisam odgovorio.Nastavio sam da pregledam vizije.
Nastavila je da traži,zalazeći u sve dublju i dalju budućnost,u nesigurno maglovito područije udaljenih mogućnosti.Sve je bilo mutno i puno senki.
Prilazili smo kući,već započeta tišina se nije menjala.Parkirao sam u veliku garažu u kući;Karlajlov mercedes bio je tu,pored Emetovog džipa,Rozinog M3-ja i mog Vanquish-a.Bilo mi je lakse kada sam video da je Karlajl već bio tu-tišina se uskoro morala prekinuti i želeo sam ga u blizini kada se to dogodi.
Otišli smo pravu u trpezariju.
Soba,naravno,nije nikad korišćena za svoje prave namere.Ali bila je popunjena dugačkim stolom od mahagonija okruženim stolicama.Bilo smo skrupulozni po pitanju da imamo sve potrebne detalje na mestu.Karlajl ju je voleo koristiti kao sobu za okupljanje.U grupi sa takvim snažnim i izraženim ličnostima,ponekad je bilo neophodno diskutovati u mirnom i opuštenijem okruženjem.

Imao sam osećaj da opušetnost neće pomoći previše danas.
Karlajl je sedeo na svom uobičajenom mestu,na istočnom delu sobe.Esme je bila pored njega,držali su jedno drugome ruke na stolu.
Esmine oči bile su na meni,njihova zlatna dubina odisala je zabrinutošću.
Ostani.Čuo sam u njenim mislima.
Poželeo sam da sam se mogao nasmejati ženi koja mi je bila kao majka,ali nisam je sada mogao ničim uveriti.
Seo sam sa Karlajlove druge strane,Esme je pružila svoju slobodnu ruku na moje rame.Nije imala pojma šta se upravo moglo desiti samo se brinula za mene.
Karlajl je imao bolje ideje o predstojećim dešavanjima.Usne su mu bile skupljene u tanku crtu i čelo naborano.Izraz je izgledao previše staro za njegovo mlado lice.
Kako su svi seli,linije neprijateljsta postale su uočljivije.
Rozali je sela nasuprot Karlajlu,na drugi kraj stola.Piljila je u mene,nijednom ne skrećući pogled.
Emet je seo pored nje,njegovo lice i misli oboje uzrujani.
Džasper je oklevao ali naposletku je stao i naslonio se na zid iza Rozali.Već je doneo odluku,razrešenje ove diskusije bilo mu je nebitno.Zubi su mi zaškripali.
Alis je bila zadnja koja je ušla,pogled joj je bio odsutan i koncentisan na nešto daleko-budućnost.Još previše nejasnu da bi mogla iskoristiti bilo šta od toga.Bez razmišljanja sela je pored Esme.Protrljala je svoje čelo kao da je imala glavobolju.Džasper se nelagodno trgnuo,za trenutak premišljaući da joj se pridruži ali na kraju ostajući na svom mestu.
Uzdahnuo sam.Ja sam ovo započeo-trebao sam prvi početi.
,,Izvinjavam se’’,rekao sam,prvo pogledajući Rouz,zatim Džaspera i onda Emeta:,,nisam nameravao da dovedem bilo koga od nas u rizik.Bio sam neodgovoran i preuzimam punu odgovornost svojih naglih postupaka.
Rozali me je radoznalo pogledala.,,Kako to misliš ,,preuzimam punu odgovornost’’ hoćeš li sve srediti?’’
,,Ne na način na koji misliš’’,rekao sam,trudeći se da održim glas ravan i tih.,,Voljan sam da odem sada,ako to bilo šta popravlja.’’Ako budem siguran da će devojka biti sigurna,da je niko od vas neće povrediti,dodao sam u svojo glavi.
,,Ne’’,Esme je promrmljala, ,,Ne Edvarde!’’
Pogladio sam joj ruku:,,To je samo nekoliko godina.’’
,,Esme je u pravu,doduše,’’reče Emet, ,,Ne možeš nigde sada.To bi bilo suprotno od pomoćnog.Moramo da znamo o čemu ljudi razmišljaju,sada više nego ikad.’’
’’Alis bi videla sve veće’’,usprotivio sam se.
Karlajl je zavrteo glavom.,,Mislim da je Emet u pravu Edvarde.Više je moguće da će devojka progovoriti ako nestaneš.Svi ili niko.’’
,,Neće ništa reći.’’,odmah sam odgovorio.Rouz je težila ka eksploziji i želeo sam da zna ovo prvo.
,,Ne možeš da joj čitaš misli’’,podsetio me je Karlajl.
,,Toliko znam.Alis podrži me.’’
Alis me je dugo posmatrala.,,Ne vidim šta će se desiti ako samo ignorišemo ovo.’’Pogledala je u Džaspera i Rozali.
Ne,nije mogla videti budućnost ne kada su Rouz i Džasper bili tako sigurni u svoje odluke.
Rozalina šaka lupila je o sto:,,Ne možemo dozvoliti ljudskom biću ni šansu da progovori.Karlajle moraš shvatati ovo.Čak iako odlučimo da svi nestanemo ne smemo ostavljati priče iza nas.Živimo tako drugačije od naše vrste-znaš da postoje oni koji samo čekaju izgovor da upere prst u grešku.Moramo biti mnogo oprezniji od bilo koga drugog.’’
,,Ostavili smo glasine iza nas i ranije’’,podsetio sam je.
,,Sano glasine i sumnje Edvarde.Nikad svedoke i dokaze!’’
,,Dokaze!’’,jeknuo sam.
Ali Džasper je klimnuo,teških očiju.
,,Pusti me da završim,Karlajle.Nemora to da bude ništa veliko.Devojka je danas udarila glavu.Možda ispadne da je ta povreda bila mnogo ozbiljnija nego što je izgledalo.’’Rozali je zadrhtala, ,,Svaki smrtnik odlazi na spavanje sa izvesnom šansom da se više nikad neće probuditi.Drugi bi očekivali da počistimo nered.Logično to bi trebalo da bude Edvardov posao,ali pošto je to očigledno iznad njegovih mogućnosti.Znaš da sam jaka u kontroli.Nebi ostavila nikakav dokaz posle mene.’’
,,Da Rozali,svi znamo koliko su dobar ubica’’,zevnuo sam.
Prostrelila me je besnim pogledom.
,,Edvarde,molim te’’,rekao je Karlajl.Zatim se okrenuo ka Rozali:,,Rozali dopustiio sam to u Ročesteru zato što sam verovao da ti su imala pravo na pravdu.Čoveka koga si ubila te je povredio,i previše.Ovo nije ista situacija.Devojka je nevina.’’
,,Nije ništa lično,Karlajle’’,prosiktala je Rozali:,,To je samo da nas sve zaštiti.’’
Bio je kratak trenutak tišine dok je Karlajl premišljao svoj odgovor.Kada je klimnuo Rozaline oči su se zažarele.Trebala je znati bolje.Čak i da nisam mogao da u pročitam misli,mogao sam predvideti njegove sledeće reči.Karlajl nikada nije prihvatao kompromise.
,,Znam šta pokušavaš da kažeš Rozali,ali...mnogo bih želeo da naša porodica vredi takve protekcije.Česte...nesreće ili greške u kontroli je grešni deo ko smo.’’Tako je ličilo na njega da uključi sebe u množini,iako on nikada nije pravio takve greške.,,Ubiti nedužno dete zbog akta hladnokrvnosti je potpuno druga stvar.Verujem da rizik koji ona prestavlja,govorila o svojoj sumnji ili ne,nije ništa od veće greške.Ako napravimo izuzetke da bi zaštitili sebe,možda gubimo nešto mnogo važnije.Gubimo sebe same.’’
Jako pažljivo sam kontrolisao svoju reakciju.Nisam uradio ništa da bih se namrgodio-ili aplaudirao,iako sam silno želeo.
Rozali je odbrusila:,,To je prosto neodgovorno.’’
,,Ne,to je oprezno’’,Karlajl ju je ispravio, ,,Svaki život je dragocen.’’
Rozali je tiho uzdahnula i izbacila donju usnu.Emet ju je pridržao za rame.,,Biće u redu,Rouz.’’ubeđivao ju je.
’’Pitanje je,’’Karlajl je nastavio, ,,da li bi trebalo da se preselimo.’’
,,No,Rozali je promrljala.,,Tek smo se skrasili.Ne želim da započnem moju sumornu srednjoškolsku godinu ponovo!’’
,,Mogla bi da zadržiš svoje trenutno godište,naravno.’’
,,Onda bismo se iznova morali premeštati u tom još ranije.’’
Karlajl je uzdahnuo.
,,Svidja mi se ovde,tako je malo sunca.Možemo da budemo gotovo normalni.’’
,,Pa,definitivno ne moramo sada da odlučimo.Možemo da sačekamo dok ne postane obavezno.Edvard se čini sigurnim u pouzdanost devojke.
Rozali je uzdahnula.
Ali nisam se više brinuo oko Rozali.Mogao sam videti da će prihvatiti Karlajlovu odluku,ma koliko god joj se činila odbojnom.
Džasper je ostao nepokretan.
Shvatao sam zašto.Pre nego što su se on i Alis upoznali,živeo je u ratnoj zoni,neprobojni teatar rata.Znao je posledice zaobilaženja pravila,video je bolne reakcije posle.
Nije pokušavao da smiri Rozali svojim znanjem činjenica ali nije pokušavao ni da jeuzbudi.Držao je sebe u distanci od razgovora-iznad njega.
,,Džaspere’’,rekao sam.
Uhvatio je moj pogled i dalje bizizražajan.
,,Neću dozvoliti da ona plati zbog mojih grašaka!’’
,,Onda ona dobija na tome,je li?Trebala je umreti danas Edvarde,Samo to mi se činilo ispravnim.’’
Ponovio sam svoje reči,vidno ih naglašavajući.,,Neću to dozvoliti.’’
Podigao je obrve.Nije očekivao ovo-nije ni zamišljao da ću mu se protiviti.
Zavrteo je glavom:,,Neću dozvoliti da Alis živi u opasnosti,čak i najmanjoj.Ne osećaš ono što ja osećam prema njoj,prema nikome Edvarde,i nisi preživeo on što sam ja preživeo,video moja sećanja ili ne.Ne razumeš.’’
,,Ne negiram to Džaspere.Ali ti sada govorim,da neću dozvoliti da nikako naudiš Izabeli Svon!’’
Gledali smo jedan u drugog-ne piljili,ali odmeravali pozicije.Osetio sam kako opipava moje raspoloženje radoznao da sazna da li sam bio spreman.
,,Džaz’’,rekla je Alis,prekidajući nas.
Držao je moj pogled još samo trenutak a onda pogledao u nju:,,Nemoj se truditi da mi objašnjavaš kako možeš samo o sebi da se brineš Alis.To već znam.Ali moraš razumeti da ja...’’
,,To nije ono što sam htela da kažem.’’,Alis je odgovorila, ,,htela sam da te pitam za uslugu.’’
Video sam šta joj je na umu i moja usta su ostala širom otvorena.Piljio sam u nju,šokiran,samo delimično svestan da svi osim Alis i Džaspera su sada zbunjeno gledali u mene.
,,Znam da me voliš.Hvala.Ali bila bih ti jako zahvalna kada ne bi pokušavao da ubiješ Belu.Prvo,Edvard je ozbiljan i ne želim da se vas dvojica borite.Drugo,ona mi je drugarica.Ili će bar biti.’’
Bilo je čisto koliko i staklo u njenoj glavi.Alis,nasmejana,sa svojom ledeno hladnom rukom preko devojčinih lomljivih toplih ramena.I Bela se smejala,takođe,njena ruka je bila preko Alisinog struka.
Vizija je bila sigurna koliko i kamenje,samo je vreme bilo neodređeno.
,,Ali Alis...’’Džasper je poceo.Nisam uspeo da okrenem glavu da vidim njegov izraz.Nisam mogao naterati sebe da pogledam da bih video njegove misli,nisam mogao da nateram sebe da ne gledam u Alisine.
,,Voleću je jednog dana Džez.Biću jako ljuta na tebe ako joj ne dozvoliš da postoji.’’
Bio sam i dalje privezan za Alisine misli.Video sam delove Džasperovih misli od njegove reakcije na njen neobični zahtev.
,,Ah’’.uzdahnula je-njegova neodlučnost je razbistrila novu budućnost.,,Vidite.Bela neće reći ništa.Nema razloga za brigu.’’
Način na koji je izgovorila devojčino ime...kao da su već bile dobre poznanice.
,,Alis’’,zagrcnuo sam se, ,,Šta...ovo...?’’
,,Rekla sam ti da nailazi promena.Ne znam Edvarde.’’Ali je zatvorila usta,mogao sam videti da ima još.Pokušavala je da ne razmišlja o tome odjednom se snažno koncentrirajući na Džaspera,iako je on bio previše odlučan da bi bilo kako napredovao u promenama svoje budućnosti.

Radila je ovo ponekad,kada se trudila da sakrije nešto od mene.
,,Šta je Alis?Šta kriješ od mene?’’
Čuo sam kako je Emet uzdanuo.Uvek je postao frustriran čim bi Alis i ja imali ovakve razgovore.
Odmahnula je glavom,i daje trudeći se da mi ne dopusti da shvatim.
,,Da li se radi o devojci?’Zahtevao sam.,,O Beli?’’
Zubi su joj škripali od koncentracije ali čim sam izgovorio Belino ima omaklo joj se.Njena greška trajala je najkraći sekund ali je bila dovoljna da shvatim.
,,NE!’’,viknuo sam.Čuo sam kako mi stolica udara o pod tek onda shvativši da sam bio na nogama.
,,Edvarde!’’,Karlajl je ustao takođe držeći svoje ruke na mojim ramenima.Bio sam jedva svestan njega.
,,Zasigurno je’’,prošaptala je Alis,,,svakim trenutkom si sve više siguran.Ustvari za nju imaju još samo dva izbora.Jedan ili drugi je Edvarde.’’
Mogao sam videti šta je i ona...ali ga nisam mogao prihvatiti.
,,Ne’’,rekao sam ponovo,nije bilo neodlučnosti u mom tonu.Nisam osećao noge i morao sam se oslanjati na sto.
,,Oće li neko,molim vas,uputiti i ostale u misteriju?’’,Emet se požalio.
,,Moram da odem’’,prošaptao sam Alis ignorišući ga.
,,Edvarde već smo završili s tim’’,glasno je rekao Emet.,,To je najbolji način da devojka počne da priča.Ionako,ako odeš nećemo uopšte znati jeli to i počela.Moraš da ostaneš i nosiš se s tim!’’
,,Ne vidim te kako odlaziš Edvarde’’,Alis mi je rekla.,,Ne verujem da li to više i možeš.’’Razmisli o tome,dodala je tiho.Razmisli o odlaženju.
Video sam na šta je mislila.Da,ideja da nikada više ne vidim devojku bila je...bolna.Ali takođe je bilo neophodno.Nisam mogao podnositi bilo koju budućnost na koju bih je izgleda prisilio.
Ne mogu biti potpuno sigurna u vezi Džaspera Edvarde.Ako ti odeš i on pomisli da je ona pretnja za nas...
,,Zašto mi ovo radiš?’’,prorežao sam.Moja glava mi je bila u rukama.
Nisam mogao biti Belin zaštitnik.Nisam mogao to biti.Zar Alisina dvostruka budućnost nije bila dokaz toga?
Ja je volim takođe.Ili hoću.Ne na isti način ali želim da bude živa.
,,Voliš je,takođe’’,šaputao sam.
Uzdahnula je:,,Tako si slep Edvarde.Zar ne vidiš kuda ovo vodi?Zar ne vidiš gde je već?Očiglednije je od izlaženja sunca.Vidi šta ja vidim...’’
Odmahnuo am glavom,prestravljen.,,Ne’’.Pokušao sam da isključim vizije koje mi je pokazivala.,,Ne moram da idem tim putem.Otići ću.Promeniću budućnost.’’
,,Možeš da pokušaš’’,rekla je skeptičnim glasom.
,,O hajde više’’,Emet je uzviknuo.
,,Obrati pažnju’’,Rouz mu je odbrusila, ,, Alis ga vidi kako se zaljubljuje u ljudsko biće! Klasičan Edvard!’’Napravila je zvuk smejanja.
Jedva sam je čuo.
,,Šta?’’,Emet je rekao vidno iznenađen.Onda je njegov prodoran i snađan smeh odjekivao u sobi.,,To se sve vreme dešavalo?’’Opet se smejao.,,Znači tako dakle,Edvarde’’
Osetio sam njegovu ruku na mom ramenu,i odsutno sam je skinuo.Nisam mogao razmišljati o njemu sada.
,,Da se zaljubi u ljudsko biće?’’,Esme je ponovila, ,,Za devojku koju je spasao danas?Da se zaljubi u nju?’’
,,Šta tačno vidiš Alis?’’,Džasper je zahtevao.
Okrenula se da ga pogleda.Tupo sam zurio u deo njenog lica.
,,Sve zavisi od toga jeli dovoljno snažan ili ne.Ili će je ubiti sam’’-okrenula se da uhvati moj pogled-,,Što bi me zaista nerviralo Edvarde, da ne pominjem šte će to tebi uraditi,,-okrenula se Džasperu ponovo-,,ili će ona postati jedna od nas,jednog dana.’’
Neko je uzdahnuo.Nisam se okrenuo da pogledam ko.
,,To se neće desiti’’,ponovo sam vikao, ,,ni jedno od to dvoje!’’
Alis me izgleda nije čula.,,Sve zavisi’’-ponovila je-možda bude dovojno snažan da je ne ubije’’-ali jako blizu.Biće potrebna neverovatna količina kontrole’’,promrmljala je.,,Možda čak i više nego što Karlajl ima.Možda nude odvoljno jak...Jedina stvar za koju nije dovoljno jak jeste da se kloni od nje.To je propao slučaj.’’
Nisam mogao pronaći glas.Niko drugi nije takođe.Soba je bila mirna.
Piljio sam u Alis dok je svako drugi to isto radio ka meni.Mogao sam videti moj prestravljeni izraz iz pet perspektiva.
Posle dugog trenutka,Karlajl je uzdahnuo.
,,Pa ovo...komplikuje stvari.’’
,,Ja kažem’’,Ewmet se složio.Njegov glas je biuo blizu smeha.Mogu verovati Emetu da nađe vic o uništenju mog života.
,,Mada pretpostavljam da planovi ostaju isti’’,Karlajl je promrmljao.,,Svi ostajemo i očigledno niko neće...povrediti devojku.’’
Ukočio sam se.
,,Ne’’,Džasper je rekao tiho.,,e mogu se složiti s tim.Ako Alis vidi dva načina...’’
,,Ne!’’moj glas nije bio ni režanje ni vika ni plač očaja već kombinacija svo troje.,,Ne.’’
Morao sam da izađem.Morao sam da pobegnem od zvuka njihovih misli.Rozalina odvratnost,Emetov smeh,Karlajlovo beskrajno strpljenje...
Gore:Alisina pouzdanost,Džasperova pouzdanost u tu pouzdanost...
Najgore:Esmina...sreća.
Krenuo sam iz sobe.U prolazi mi je Esme dodirnula ruke ali nisam mogao podstići taj gest.
Trčao sam i pre nego što sam iazšao iz kuće.Prešao sam reku u jednom skoku i pojurio ka šumi.Kiša se opet vratila,padala je tako snažno da sam je nekoliko trenutaka samo osećao.Svideo mi se debeo sloj vode’pravio je vrstu otpornog zida izmešu mene i sveta.Zatvorio me je,pustio da budem sam.
Trčao sam ka istoku.Preko i kroz planine bez bilo kakvog skretanja u mom pravcu,sve dok nisam video svetla Sietla i drugu stranu zvuka.Stao sam pre nego što sam dostigao granice ljudske civilizacije.
Zaustavljen kišom,potpuno sam,konačno sam dozvolio sebi da pogledam šta sam uradio-kao sam izokrenuo budućnost.
Prvo:vizije Alis i devojke sa rukama jedna oko druge-poverenje i prijateljstvo bilo je toliko očigledno da je vrištalo od slike.Beline široke oči boje čokolade nisu bile mutne u viziji,ali sui dalje bile pune tajni-u tom trenutku srećnih tajni,nije se trgnula na Alisin hladni dodir.
Šta je ovo značilo?Koliko je znala?U tom još živom delu budućnosti-šta je mislila o meni?
Onda druga slika,toliko ista a onda ipak oboje hororom.Alis i Bela i dalje sa rukama jedna oko druge i dalje u pouzdanom prijateljstvu.Ali sada nije bilo razlike između tih ruku-obe su bile bele,glatke i hladne,čvrste koliko i gvožđe.Beline široke oči nisu više bile čokoladne.Tajne u njima bile su neobične-prihvatanje ili odbijanje?Bilo je nemoguće reći.Njeno lice je bilo hladni i besmrtno.
Zadrhtao sam.Nisam mogao potisnuti pitanje,slično,ali ipak drugačije.Šta je to značilo-kako je došlo do toga?Šta je mislila o meni sada?
Mogao sam odgvoriti na poslednje.Forsirao sam je u ovu polu životnu misao o mojoj slabosti i sebičnosti-morala bi me mrzeti.
Ali bila je još jedna katastrofalna slika-gora od bilo koje slike koju am ikada imao u svojo glavi.
Moje rođene oči,duboke i od ljudske krvi,oči čudovišta.Belino polomljeno telo u mojim rukama,pepelasto belo,beživotno.Bilo je tako odlučno,čisto.
Nisam mogao ovo gledati.Nisam mogao podneti.Pokušao sam da sebe nateram da slika nestane iz mene,pokušao da vidim nešto drugo,bilo šta drugo.Pokušao da opet vidim izraz njenog živog lica koji mi je zamaglio pogled na zadnjem poglavlju mog postojanja.Sve bez ikakvog učinka.
Alisine vizije ispunile su mi misli i ispustio sam zvu pun agonije koje su izazvale.U međuvremenuu ludovište u meni je raslo,zadovoljno svojim uspehom.Zgrozilo me je.
Ovo se niej smelo dopustiti.Morao je postojati način da promenim budućnost.Neću dozvoliti da mnome upravljaju Alisine vizije.Mogao sam izabrati drugi put.Uvek je postojao izbor.
Morao je biti.